Transportni sistem

Uvod

Sistem za cirkulaciju.

Tokom evolucije sistem za cirkulaciju usložnjavao se prateći organizme - kod sunđera i dupljara potrebne materije su rastvorene u vodi.

Hidrolimfa je voda koja ulazi u telo i između ćelija.

Otvoren cirkulatorni sistem sreće se kod nekih crva, mekušaca, zglavkara, bodljokožaca i plaštaša.

Hemolimfa je telesna tečnost koja delimično cirkuliše kroz sistem sudova i između organa i obliva ih.

U hemolimfi se nalaze respiratorni pigmenti koji su puni bakra i od koga potiče plava boja.

Takođe sadrži i čelijske elemente hemocite

Zatvoreni cilkuratorni sistem sastoji se iz sudova kroz koje cirkuliše telesna tečnost - krvni sistem.

Krv se ne izliva nego cirkuliše kroz krvne sudove.
(arterije i vene)

Sastav i uloge krvi + krvne ćelije

Sastoji se od tečnog dela:

• Krvna plazma - vodeni rastvor koji sadrži organske
  materije. (proteini, elektroliti, hormoni, gasovi i
  nepotrebne materije)
• Elektroliti - prisutni joni natrijuma,
  kalijuma, hlorida, bikarbonata, sulfata i
  fosfata - sve to reguliše ph vrednost krvi
  i osmotski pritisak i omogućavaju
  transport kroz membranu ćelije, kontraktuju
  mišiće, prenos signala...
• Organske materije (molekuli) - prisutni su
  glukoza i lipidi (horesterol i tragliceridi),
  hormoni.
• Proteini - plazme omogućavaju održavanje
  osmotskog pritiska, učestvuju u
  transportu jona i lipida.
• Antitela - u organizmu učestvuju kao
  odbrana organizma.
• Protein fibrinagin - učestvuje u
  koagilaciji.
• Krvni elementi (crvena i bela krvna zrnca
  i krvne pločice) - sve krvne ćelije nastaju u koštanoj
  srži pljosnatih kostiju (grudna i karlična kost) od
  mehaničkih stem ćelija.
• Eritrociti - ćelije ovalnog oblika
  sa centralnim udubljenjem, ne sadrže jedro, a boja
  potiče od proteina hemoglobina.
• Sedimentacija - proces taloženih eritrocita
  van organizma. Oni normalno lebde kroz krvnu alaziu,
  a ako se nađe van organizma eritrociti će se taložiti.
  Sedimentacija brža od normalne ukazuje na anemiju.
• Aglutinacija - slepljivanje eritrocita i formiranje
  grudvica koje mogu začepiti krvne sudove.
• Hemoliza - razaranje i izlazak hemoglobina iz ćelije
  (uzrok: pucanje membrane ili njena povećana propustljivost),
  taloženje se javlja usled visoke ili niske temperature,
  transfuzije neodgovarajuće krvi, zmijski otvor...
• Leukociti - glavna uloga im je odbrana
  organizma, ima ih manje u odnosu na eritrocite. Po mestu
  diferencijacije, sazrevanja i izgledu dele se na
  granulocite i agranulocite. Životni vek
  leukocita zavisi od vrste i aktivnosti, granulociti oko 5
  dana, agranulociti i do nekoliko godina.
• Granulociti - ćelije koje imaju krupno režnjevito
  jedro i jasno uočljive granice u citoplazmi, u ovu
  grupu spadaju:
• Neutrofili - imaju ulogu u fagocitozi bakterija.
• Базофили - испуштају хистамине и хепарин при
  запаљенским процесима
• Eozinofili - učestvuju u alergijskim reakcijama
  i odbrani od parazitskih infekcija
• Agranulociti - ćelije koje imaju krupno ovalno jedro,
  ne sadrže granule u citoplazmi, u njih spadaju:
• Monociti - imaju glavnu ulogu u fagocitozi
  mikroorganizama
• Limfociti - odgovorni za imunitet organizma
• B limfociti - stvaraju antitela
• T limfociti - odgovorni za ćelijski imunitet
• Trombociti - diferenciarni delovi citoplazme
  koji imaju ulogu u zgrušavanju krvi (algutinacija). Žive od 4
  do 8 dana.
• Hemostaza - spontano zaustavljanje krvarenja prilikom
  oštećenja krvnih sudova, nije moguća kod velikih povreda,
  vreme koagulacije (3 - 10 min)

Hematopeza - proces nastanka krvnih ćelija.

Krvne grupe

Na površini eritrocita nalaze se specifični proteini (antigeni).

A, B, AB, O.

Algutinacija.

Rezus faktor ili Rh-faktor - osobe koje imaju su Rh pozitivne.

Srce, krvotok i limfotok

Srce je mišićni organ koji ima ulogu pumpe u svojim kontraktijama omogućava protok krvi kroz zatvoren sistem sudova.

Srce kičmenjaka:

• Venozni sinus - ulazi u sastav pretkomore
• Pretkomora
• Komora
• Arteriozni sinus - početni deo arterijskih sudova

Ribe.

Vodozemci.

Ptice.

Gmizavci.

Sisari.

Srce čoveka

Srce čoveka je četvorokomorno: leva i desna komora i pretkomora - obavijeno je srčanom maramicom (omotač vezivnog tkiva, štiti srce i ne dozvoljava da se previše rastegne kad primi krv.

Zidovi srca građeni su u 3 sloja:

1. Unutrašnji sloj - tanak i gladak, omogućava neprestan
   protok krvi.
2. Srednji sloj (miokard) - najdeblji i izgrađen od
   karakternih mišićnih ćelija koje kontrahuju, srce
   obavlja svoju funkciju.
3. Spoljašnji sloj - izgrađen od tanjeg sloja ćelija

Pretkomore su manje od komora, leva komora je najveća srčana šupljina sa najdebljim zidom - jer pumpa oksogenisanu krv do svih tkiva kroz celo telo.

Desna komora ima tanji zid - jer pumpa krv do pluća.

U levu pretkomoru ulivaju se 4 plućne vene (bogate kiseonikom) i vode oksogenusanu krv iz pluća u srce.

Iz leve komore izlazi aorta. (koja se grana i oksogenisana krv se odvodi do svie organa)

U desnu pretkomoru ulivaju se donja i gornja šuplja vena. (dovodi dezoksigenisanu krv iz celog organizma)

Iz desne pretkomore izlazi plućna arterija.
(dezoksigenisanu krv odvodi do pluća i ugljen-dioksid se izbacuje iz organizma)

Između pretkomora i komora postoje otvori kroz koje prolazi krv i na njima se nalaze srčani zalisci.

Polumesečasti zalisci.

Mali ili plućni krvotok.

Veliki ili sistemski krvotok.

Krvni sudovi

Krvni sudovi su elastične cevi kroz koje teče krv.

Arterije su krvni sudovi koji odvode krv iz srca.

One imaju debele i elastične zidove.

Granaju se na manje arterije arteriole koje se granaju
na kapilare.

Plućne arterije ili aorte - kod njih se nalaze polumesečasti zalisci koji sprečavaju vraćanje krvi u srce. (dizoksigenisana krv do pluća)

Vene su krvni sudovi koji dovode krv u srce.

One su većeg prečnika, a zidovi tanji i manje elastični - mogu da prime veliku kolučinu krvi (rezervoari krvi) u njima se nalaze zalisci koji sprečavaju vraćanje krvi (dezoksigenisana krv) osim kod plućne vene, ona dovodi oksigenisanu krv iz pluća.

Najmanje vene venule - nastaju sjedivanjem kapilara.

Kapilari su najmanji krvni sudovi koji povezuju arterijski i venski sistem u zatvoren sistem krvnih sudova.

Na svakom kapilarnom sudu razlikujemo arterijski i venski deo.

U njima se vrši razmena gasova i materija između krvi i tkiva.

Prečnik kapilara jednak je prečniku eritrocita, zidovi su izgrađeni od jednog sloja ćelija.

Mali ili plućni krvotok je put krvi od srca do pluća i obrnuto - obezbeđuje razmenu gasova u plućima.

Veliki ili sistemski krvotok je put krvi od srca do svie organa i od organa do srca.

Fiziologija kardiovaskularnog sistema

Sprovodni sistem srca.

Predvodničke ćelije mogu samostalno da stvaraju akcioni potencijal i izazivaju ritmičko grčenje:

• Sinoartijalni čvor (SA) - nalazi se u zidu desne
  pretkomore.
• Impulsi koji nastaju šire se kroz pretkomore i
  izazivaju kontrakcije mišićnih ćelija, zato se
  prenose i na AV čvor.
• Artioventikularni čvor (AV) - koji
  se nalazi između desne pretkomore i komore.
• Usporava ritam, grče se pretkomore, pa tek
  onda komore.
• Iz AV čvora se akcioni potencijal dalje
  sprovodi specijalizovanim sprovodnim vlaknima
  koja se zovu Hisov snop.
• Ova vlakna se granaju na 2 grane u
  međukomornoj pregradi, prolaze između komora
  do vrha srca.
• Akcioni potencijal se granama Hisovog snopa
  sprovodi do Purkinjeovih vlakana koja
  prenose nadražaj na mišiće komora, što omogućava
  njihovo istovremeno grčenje i potiskivanje krvi
  u krvne sudove.

Srčani ciklus

Srčani ciklus se sastoji iz 2 faze:

• Sistola - faza kontrakcije srca - krv
  se pumpa iz srca
• Dijastola - faza relaksacije srca - krv
  pritiče u srce

Jedna sistola i dijastola čine srčani ciklus, koji traje 0,8 sekundi.

Krvni pritisak i puls

Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova.

Sistolni pritisak je onaj koji postoji u krvnim sudovima u trenutku kada se krv ispumpava iz srca. Iznosi oko 120-130 mmHg. (milimetara živinog stuba)

Dijastolni pritisak je onaj koji postoji u krvnim sudovima za vreme relaksacije srca. Iznosi 60-80 mmHg.

Puls predstavlja ritmičke oscilacije elastičnih zidova arterija.

Regulacija srčanog rada

Srčani rad može biti modifikovan i regulisan preko autonomnog nervnog sistema i hormona.

Regulacija rada srca je trojaka:

• Autoregulacija zasniva se na promeni rada
  srca u zavisnosti od količine krvi koja u njega
  pritekne.
• Nervna regulacija ostvaruje se preko
  autonomnog nervnog sistema.
• Simpatikus ubrzava rad srca,
  povećava snagu kontrakcija i nadražljivost
  srčanih ćelija.
• Aktivira se u uslovima stresa, kada smo
  uzbuđeni, srećni ili tužni.
• Parasimpatikus preko nerva vagusa
  usporava rad srca i daje manju snagu
  kontrakcije.
• Aktivan je u uslovima mirovanja, npr.
  posle jela.
• Centar koji reguliše rad srca nalazi se
  u produženoj moždini.
• Humoralna regulacija ostvaruje se preko
  koncentracije elektrolita i hormona.
• Najznačajniji uticaj imaju hormon
  adrenalin (hormon srži nadbubrežne žlezde)
  i tiroksin (hormon štitne žlezde), koji
  deluju stimulativno na rad srca.
• Od elektrolita najznačajniji uticaj imaju
  kalijum i kalcijum.
• Povećana koncentracija kalijuma (K) usporava
  rad srca, dok povećana koncentracija kalcijuma (Ca)
  ubrzava rad srca, a njihove velike koncentracije
  mogu izazvati prestanak rada srca.

Limfa i limfni sistem

Cirkulatorni sistem sastoji se od krvnog i limfnog sistema.

Limfni sistem čine limfa, limfni sudovi i limfni organi.

Limfni kapilari nalaze se oko krvnih kapilara.

Kada je tečnost jednom ušla u limfni kapilar, više ne može da izađe i tada se naziva limfa.

Limfa se kreće isključivo ka srcu.

Kretanje limfe potpomognuto je grčenjem limfnih sudova, kontrakcijom mišića i pulsiranjem arterija.

Limfni organi

Limfni organi su mesta sazrevanja limfocita i mesto kontakta limfocita sa stranim materijama - antigenima.

U limfne organe spadaju:

• Limfne žlezde (limfni čvorovi) su
  veoma brojne u organizmu i kroz njih limfa
  sporo protiče.
• U limfnim žlezdama limfociti prepoznaju
  strane čestice i neutrališu ih.
• Ova funkcija je veoma važna, jer se sva
  tečnost vraća u srce i raznosi po celom telu,
  tako da se "prečišćavanje" telesne tečnosti
  vrši u limfnim žlezdama.
Zato se za njih kaže da su biološki
filteri. Iako su raspoređena po celom telu,
limfne žlezde su posebno grupisane u pojedinim
regionima - vratu, pazuhu, na preponama, grudnom
košu i trbuhu.
• Slezina je organ u kojem se stvaraju
  limfociti.
• Slezina ima nekoliko važnih funkcija, među
  kojima su odstranjivanje stranih čestica iz krvi
  prilikom prolaska krvi kroz slezinu i odstranjivanje
  dotrajalih eritrocita.
• Timus ili grudna žlezda smeštena je u
  grudnom košu.
• Ona je glavno mesto sazrevanja limfocita kod
  novorođenčadi i dece.
• Krajnici.

nije dovršeno.. :(