Metabolizam

Bazalni metabolizam je minimalna količina energije koja je neophodna za održavanje vitalnih procesa u organizmu.

Kod osoba koje miruju, bazalni metabolizam čini od 50% do 70% dnevne energetske potrošnje.

Kalorija je merna jedinica za energiju koja se koristi kao merilo energije potrošene u metabolizmu

U slučaju energetske vrednosti namirnica koristi se kilokalorija.

Ako se unosi onoliko energije koliko se i potroši, tada se održava telesna masa

Ukoliko je količina unete energije manja od potrošene - dolazi do gubitka kilograma.

A ukoliko se unese više od potrebne energije javlja se gojaznost

Metabolizam ugljenih hidrata

Prosečna razgradnja svarljivih ugljenih hidrata u želucu traje oko 2 sata.

1. Razlažu se u usnoj duplji pljuvačnom amilazom na oligosaharide


2. U dvanaestopalačnom crevu se razlažu kraći nizovi na disaharide
   pod dejstvom pankreasne amilaze


3. Membranskim varenjem se razlažu do monosaharida


4. Monosaharidi se resorbuju u krv i raznose do svih ćelija


5. Višak glukoze deponuje se u jetri i mišićima u vidu glikogena


6. Višak glukoze se pretvara u masti i deponuje u masnom tkivu


7. Deponovani glukogen se u uslovima gladovanja razlaže na glukozu


8. Glukoza nastala razgradnjom glikogena ulazi u krv i
   koristi se, dok glukoza nastala razgradnjom glikogena iz mišića
   ne može da napusti mišićne ćelije

Metabolizam lipida

Od lipida ishranom unosimo:

• Trigliceridi - sastoje se od alkohola glicerola i masnih kiselina
• Fosfolipidi
• Holesterol - sintetiše se u organizmu i polazno je jedinjenje za
  sintezu žučnih kiselina i steriodnih hormona.

Razgradnja lipida:

1. Žuč deluje kao emulator za masti i vitamine rastvorene u uljima


2. Žučne soli se svojim hidrofobnim regionom okreću ka lipidima


3. Razbijaju ih na manje masne kapljice i na njih deluju lipaze


4. Lipaze razlažu trigliceride na masne kiseline i glicerol


5. Ovi molekuli difunduju u enterocite u koje se ponoco sintetišu
   trigliceridi i pakuju se u male paketiće hilomikrone.


6. Hilomikroni iz enterocita prelaze u limfni sud, zatim
   limfotokom dospevaju u krvotok do kapilara


7. Iz kapilara 1 deo komponenata hilomikrona odlazi u mišiće,
   gde mogu da se razgrađuju u mitohondrijama


8. Najveći deo odlai u adipocite, a jedan deo u jetru gde se
   resorbuje sve što nije iskorišćeno


9. U ćelijama jetre glukoza se konvertuje u masne kiseline
   posebnim metaboličkim putem


10. Sve masne kiseline dospele u jetru i višak glukoze
    pretvoren u masne kiseline u jetri - pakuju se u posebne
    partikule koje se mogu ponovo koristiti kada je neophodna energija

Metabolizam proteina

Neesencijalne aminokiseline možemo da proizvodimo u našem organizmu, dok esencijalne moramo da unosimo hranom.

1. Razgradnja proteina počinje u želucu, pod dejstvom pepsina
   koji razgrađuje proteine na oligopeptide


2. Varenje se nastavlja u dvanaestopalačnom crevu, pod dejstvom
   pankreasnih enzima tripsina i himotripsina, koji vrše razlaganje
   do dipeptida


3. Na membranama enterocita dipeptidi se razlažu do
   aminokiselina, koje ulaze u krvne kapilare i odlaze u jetru


4. U jetri se aminokiseline koriste za ponovnu sintezu proteina

Jetra je centralni organ u organizmu za razgradnju materija koje unosimo ili proizvodimo u organizam.

Vitamini

Vitamini su mala grupa različitih organskih molekula koji se ne sintetišu u organizmu već se moraju unositi hranom.

Prema rastvorljivosti, vitamini se dele:

• Rastvorljivi u lipidima
• Rastvorljivi u vodi

Ukoliko se vitamini rastvaraju u vodi oni će se lako apsorbovati, transportovati i izbaciti iz organizma.

Ukoliko su vitamini rastvorljivi u lipidima oni se pakuju u globule za transport, te preko limfnog i krvnog sistema transportuju do jetre gde se mogu magacionirati.

U organizmu se nalaze rezerve vitamina u koje spadaju: A, E, D i K.

A: normalan vid, rast organizma, zaštita od infekcija

D: razvoj i jačanje kostiju i zuba, iskorišćavanje kalcijuma i fosfora

E: razvoj muških polnih organa, održavanje trudnoće, zarastanje rana, rad mišića

K: zgrušavanje krvi

C: antioksidans - zaštita od slobodnih radikala, zaštita od infekcija

B: deluju na kompletan metabolizam, nervni i imunski sistem, kožu, hematopezu

Minerali su neorganske materije koje ulaze u sastav važnih organskih molekula, ćelija i telesnih tečnosti i oni čine 4% našeg tela.

Slobodni radikali su molekuli koji imaju neprestane elektrone i veoma su reaktivni.

Nastaju kao štetni produkti metabolizma i odgovorni su za nastajanje mnogo bolesti i prave oštećenjja svim molekulima, DNK i indukuju lančane hemijske reakcije u kojima nastaju novi radikali.

Metabolizam kostiju

Na površini dugih kostiju nalazi se pokosnica koja ima zaštitnu ulogu i učestvuje u vezivanju tetiva i ligamenata za kost.

Ispod pokosnice nalazi se kompaktna kost koja se sastoji od velikog broja osteona.

Svaki osteon izgrađen je iz koncentrično raspoređenih lamela sačinjenih od kolagena i neorganske materije, najvećim delom od kalcijuma i fosfata.

Ispod kompaktne kosti nalazi se sunđerasta kost koja je izgrađena od tkiva koje je ispresecana šupljina u kojima se kod drugih kostiju nalazi kostna srž.

Metabolizam (remoduliranje) kostiju podrazumeva da se okoloćelijski matriks stalno razgrađuje i ponovo sintetiše uz pomoć koščanih ćelija.

Osteoblaste su ćelije koje sintetišu protein kolagen i izbacuju ga u matriks.

Osteoklaste su ćelije koje razgrađuju kosti.