Kičmena moždina

Uvod

Kičmena moždina je duga nervna cev koja polazi od mozga i spušta se kroz kičmeni kanal.

Evolutivno najstariji deo nervnog sistema.

Na poprečnom preseku kroz kičmenu moždinu uočavaju se:

• Siva masa u obliku leptira
• Izgrađena je od tela nervnih ćelija -
  dendrita i početnih delova aksona.
• U sivoj masi vrši se obrada nadražaja.
• Nalazi se na površini velikog i zadnjeg
  mozga i u unutrašnjosti kičmene moždine.
• Bela masa
• Sastoji se od aksona obavijenih
  mijelinskim omotačem, koji su grupisani
  u snopove.
• Nalazi se u unutrašnjosti velikog
  i malog mozga, dok je u kičmenoj moždini
  raspoređena oko sive mase.
• Bela masa oko sive mase
• Jedra (nukleusi) koja se nalaze u
  pojedinim delovima mozga su ostrvca sive
  mase okružena belom masom.
• Retikularna formacija nastaje
  na mestima gde je siva masa ispresecana
  snopovima bele mase, te ima mrežastu
  strukturu.
• Centralni kanal ispunjen cerebrospinalnom
  tečnošću.

Zadnji rogovi sive mase su uzani, duži i sadrže senzitivne centre, od kojih polaze senzitivna nervna vlakna.

Nalaze se na leđnoj strani.

Prednji rogovi su kraći, širi i sadrže motorne centre, od kojih polaze motorna nervna vlakna.

Nalaze se na ventralnoj strani.

U bočnim rogovima su smešteni centri autonomnog nervnog sistema.

Smeštena u kičmenom kanalu - prvi krsni pršljen.

Iz kičmene moždine izlazi 31. par spinalnih nerava.

Spinalni nervi su deo perifernog nervnog sistema koji povezuju delove tela sa kičmenom moždinom.

Oni napuštaju kičmeni kanal kroz otvore između 2 pršljenova i odlaze do mišića.

Pošto su mešoviti, oni sprovode informacije od receptora do kičmene moždine i mozga, ali i obrnuto, obezbeđujući voljne i refleksne pokrete mišića.

Kičmeni pršljenovi imaju moždane nerve koji su mešoviti.

Kretanje akcionog potencijala:

1. Nociouceptor
2. Senzitivni neuron
3. Ganglija u zadnjem rogu sive mase
4. Motorni neuron prednjeg roga sive mase
5. Mišići ili žlezde

Kretanje impulsa putem nerava može biti:

• Uzlazno
• Silazno

Uzlazno kretanje je nervni put od receptora u koži do talamusa.

Piramidalni putem se prenose informacije iz kore velikog mozga, kroz kičmenu moždinu, do mišića.

Silazno kretanje je piramidalno (najvažnije):

1. Srednji mozak
2. Varolijev most
3. Produžena moždina
4. Kičmena moždina

Ovaj piramidalni put omogućava fine i naučene pokrete.

Ukrštavaju se na nivou prednje strane produžene moždine, zato svaka polovina mozga kontroliše rad mišića suprotne strane tela.

Funkcije

Sprovodna funkcija - kičmena moždina je glavno sedište nervnih puteva.

Ona povezuje gotovo sve delove tela i organe sa mozgom, te ima ključnu ulogu u sprovođenju informacija.

Reguliše aktivnost mišića koji učestvuju u pokretanju glave, vrata, trupa i ekstremiteta.

Regulacija aktivnosti unutrašnjih organa - ostvaruje se preko autonomnog nervnog sistema, čija vlakna takođe polaze od kičmene moždine.

Reguliše pokrete dijafragme. (disanje)

Reguliše aktivnost unutrašnjih organa.

Refleksna funkcija - kičmena moždina je glavni centar refleksnih radnji.

Najlakši primer za razumevanje refleksnih radnji je refleksni luk, koji dovodi do refleksa povlačenja npr. trzaj ruke usled uboda ili povrede.

Centar refleksnih reakcija:

• Refleks povlačenja
• Refleks golicanja
• Tetivni refleks
• Savijanje nožnih prstiju

Zaključak funkcija

Kičmena moždina omogućava ostvarivanje refleksnih reakcija, pokreta i sprovođenje informacija.